Zamislite svet u kome možete poslati novac direktno nekome bez banke – za nekoliko sekundi umesto za nekoliko dana, i ne plaćate previsoke bankarske naknade.
Ili onaj gde čuvate novac u onlajn novčaniku koji nije vezan za banku, što znači da ste vi sopstvena banka i imate potpunu kontrolu nad svojim novcem. Ne treba vam dozvola banke da biste mu pristupili ili premestili, i nikada ne morate da brinete da li će ga treća strana oduzeti ili da će vladina ekonomska politika manipulisati njime.
Blockchain tehnologija je koncept ili protokol iza funkcionisanja blockchaina. Blockchain tehnologija čini da kriptovalute (digitalne valute zaštićene kriptografijom) poput Bitcoina rade baš kao što internet omogućava e-poštu.
Blockchain je nepromenljiva ( što znači da se transakcija ili snimljena datoteka ne može promeniti) distribuirana digitalna knjiga (digitalni zapis transakcija ili podataka uskladištenih na više mesta u računarskoj mreži) koja se može koristiti čak i izvan kriptovaluta.
Nepromenljivost i distribuiranost su dva osnovna svojstva blokčejna. Nepromenljivost glavne knjige znači da uvek možete verovati da je tačna. Distribucija štiti blockchain od mrežnih napada.
Svaka transakcija ili zapis u knjizi se čuva u „bloku“. Na primer, blokovi na Bitcoin blockchain-u se sastoje u proseku od više od 500 Bitcoin transakcija.
Informacije sadržane u bloku zavise i povezane su sa informacijama u prethodnom bloku i tokom vremena formiraju lanac transakcija. Otuda reč block-chain(chain-lanac).
Postoje četri vrste blokčejnova :
1. Javni blokčejnovi
Javni blokčejnovi su otvorene, decentralizovane mreže računara dostupne svakome ko želi da zatraži ili potvrdi transakciju (proveri tačnost).
Zatim “rudari” su isto deo javnog blokčejna koji svojim radom potvrđuju transakcije i dobijaju za to nagrade.
Javni blockchain-ovi koriste mehanizme “proof of work” i “proof of stake” , dva uobičajna primera su Bitcoin i Etherium blokovi.
2. Privatni blokčejnovi
Privatni blokčejnovi nisu otvoreni, imaju ograničenje pristupa. Ljudi koji žele da se pridruže zahtevaju dozvolu administratora sistema. Njima obično upravlja jedan entitet, što znači da su centralizovani. Na primer, Hyperledger je privatni, dozvoljeni blokčejn.
3. Hibridni blokčejnovi
Hibridni blokčejnovi su kombinacija javnih i privatnih blokova i sadrže centralizovane i decentralizovane funkcije.
4. Bočni lanci
Bočni lanci su blokčejnovi koji idu paralelno sa glavnim lancem. Omogućava korisnicima da premeštaju digitalna sredstva između dva različita blockchaina i poboljšava prilagodljivost i efikasnost.
Prvi blokčejn protokol je predložio kriptograf David Chaum 1982 godine. Kasnije 1991 godine su Stuart Haber i W. Scott Stornetta pisali o njegovom radu.
Ali upravo je Satoši Nakamoto (pretpostavljeni pseudonim za osobu ili grupu ljudi) izmislio i implementirao prvu blokčejn mrežu nakon postavljanja prve digitalne valute na svetu, Bitcoin.
Blockchain nije samo baza podataka, to je nova tehnologija sa „digitalnim poverenjem“ koja revolucioniše način na koji razmenjujemo vrednosti i informacije preko interneta, uklanjajući „čuvare vrata“ iz procesa.